Ukrućen vrat – kako se leči i ublažiti bol?
Ukrućen vrat je problem među radnicima u Srbiji. Dug sedenje, vožnja i loš položaj tokom spavanja uzrokuju bol. Ovaj bol ne samo da je neprijatan, već i otežuje naš svakodnevni život.
Ovaj tekst će vam objasniti kako se leči ukrućen vrat. Naći ćete smernice za ublažavanje bola. Rado bih vam pripovestio o temama kao što su uzroci problema, kako prepoznati simptome i metode lečenja.
Naši čitaoci su odrasli koji sede dugo, sportisti i stariji ljudi. Razmatkati ćemo dijagnozu, lekove, fizioterapiju, vežbe i ergonomiju. Poseban fokus će biti na savetima za ljude u Srbiji, od prilagodbe radnog mesta do jednostavnih metoda za lečenje.
Meta naslov: Ukrućen vrat – kako se leči. Meta opis: Koristan vodič za ukrućen vrat lečenje, ublažavanje bola u vratu i praktične savete za brži oporavak.
Šta je ukrućen vrat i najčešći uzroci
Ukrućen vrat znači da vam je teško pokretati vrat i da osjećajate bol. U medicini se koriste razni termini za ovu problem. To pomaže u postavljanju tačne dijagnoze i izboru lečenja.
Definicija i medicinski termini povezani sa ukrućenim vratom
Torticollis i cervicalgia su česti termini za ukrućen vrat. Miofascijalni bolni sindrom označava lokalne čvorove i bolne tačke u mišićima. Cervikalna spondiloza i radikulopatija ukazuju na degenerativne promene i pritisak na nerve koji mogu dati radijacione tegobe.
Akutni naspram hroničnog ukrućenog vrata
Akutni ukrućen vrat obično nastaje naglo. Povreda, nagli pokret ili „promaja“ mogu izazvati intenzivan i kratkotrajan bol poznat kao akutni vratni bol. Simptomi traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
Hronični vratni bol traje mesecima ili godinama. Često je posledica degenerativnih promena, loših navika ili neadekvatnog lečenja akutnih epizoda. Hroničan bol zahteva sistematski pristup i praćenje.
Uobičajeni uzroci: povrede, loše držanje, stres i mišični spazam
Povrede uključuju istegnuća, udarce i manja oštećenja diskova. Dugotrajno sedenje za računarom i „text neck“ iz mobilnih telefona pogoršavaju problem. Zbog toga su kancelarijski radnici među najizloženijima.
Stres i emocionalni faktori često dovode do mišićnog spazam vrata. Mišićni spazam vrata izaziva osećaj ukočenosti i smanjuje opseg pokreta. Retko, hipotermija ili infekcije mogu biti uzrok.
Artritis i hernija diska u vratnom delu kičme doprinose složenijim slikama bolesti. Razumevanje uzroci ukrućenog vrata pomaže pri izboru ciljane terapije i prevenciji ponovnih epizoda.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Ukrućen vrat može pokazivati jednostavne znakove. Ali, neki simptomi zahtevaju hitnu pomoć. Observe the intensity of pain, duration of stiffness, and impact on daily activities to differentiate between transient discomfort and worsening symptoms.
Tipični simptomi: bol, ograničena pokretljivost, ukočenost
Najčešći znaci ukrućenog vrata uključuju bol u predelu vrata i ramena. Ukočenost vrata može smanjiti pokretljivost glave i uzrokovati napetost mišića.
Glavobolja potiljačno i bol pri okretanju glave su česti simptomi. Može se osjetiti i ukočenost ramena ili nelagodnost pri podizanju ruke.
Alarmantni znaci koji zahtevaju hitnu medicinsku procenu
Neke znakove treba uzeti ozbiljno. Utrnulost ili trnjenje u rukama, slabost ruke ili prstiju zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Iznenadna jaka glavobolja, vrtoglavica ili povišena temperatura mogu biti znaci meningitisa. Gubitak kontrole nad bešikom ili crevima i progresivno pogoršanje funkcije trebaju hitnu pomoć.
Kada kod lekara vrat treba, planirajte odmah. Intenzivno ometanje rada ili neurološki deficit su znaci za hitnu pomoć. Dnevnik simptoma pomaže lekaru da razumije stanje.
Praktičan savet: beležite vreme pojave bola, okidače i promene. Fotografiranje položaja vrata može pomoći lekaru.
Ukrućen vrat – kako se leči
Prvi korak je posetiti lekara, najčešće ortopeda ili neurologa. On će vam pomoći da razumete problem. Klinička procena uključuje posmatranje vašeg držanja i merenje pokreta.
Neurološki pregled proverava vaš refleks i snagu. To je važno za dijagnozu.
Medicinska procena i dijagnoza
Dijagnoza počinje razgovorom o vašim simptomima. Lekar će vam pomoći da razumete problem. Možda će zahtevati rendgen da vidi vašu vratnu kičmu.
U složenijim slučajevima, MRI je ključan. On otkriva hernije diska ili pritisak na nerv. CT skeniranje i ultrazvuk mogu biti korisni za specifične sumnje.
EMNG je koristan za nervnu funkciju. On razlikuje neuropatiju od mišićnih problema.
Lekovi za kratkoročno i dugoročno olakšanje
Za akutnu bol, lekar može propisati paracetamol. NSAID lekovi smanjuju upalu i bol.
Mišićni relaksanti, kao tolperizon ili baklofen, ublažavaju spazme. Lokalni preparati, u obliku kreme ili flastera, kontroliraju simptome.
Opioidi su rijetko korišteni zbog rizika od zavisnosti. Kombinacija lekova i praćenje efekata je ključno.
Fizioterapija i rehabilitacioni programi
Fizioterapija vrat pruža individualne programe. Oni kombiniraju manualne tehnike i vežbe za jačanje. Draganje i držanje su važni za oporavak.
Terapeuti koriste mobilizaciju i masažu. Vežbe za stabilizaciju smanjuju napetost. Edukacija o ergonomiji i prilagođavanje navika su važni dijelovi plana.
Rehabilitacija može trajati nedelje do meseci. Multidisciplinarni pristup kombinuje lečenje, fizioterapiju i edukaciju za najbolji oporavak.
Prirodni i kućni načini za ublažavanje bola
Prirodni pristupi mogu pomoći pri blagim bolovima. Kombinacija obloga, vežbi i biljnih preparata olakšava simptome. To može smanjiti potrebu za lekovima.
Topli i hladni oblozi: kada koristiti koji metod
U prvim danima nakon povrede, najbolje su hladni oblozi. Led smanjuje otok i olakšava živace.
Za hronične probleme, koristite topli oblozi. Toplota opušta mišiće i poboljšava krvotok.
Obloge koristite 15–20 minuta, pa pažljivo odmorite. Zaštite kožu krpom da ne bi bilo oštećenja.
Blage vežbe istezanja i pokretljivosti za vrat
Nežno rotirajte glavu i izvodite bočno savijanje. Pokreti treba da budu spori i kontrolisani.
Kruženje ramenima i izometrijske vežbe smanjuju spazme. Ako se bol poveća, prekinite i pretrazujte savet.
Samomasaža trapeznog i sternokleidomastoidnog mišića olakšava napetost. Za dublju terapiju, preporučuje se stručnjak.
Biljni preparati i suplementi koji mogu pomoći
Biljni preparati mogu delovati protivupalno. Kurkumin i đumbir imaju moćno antiinflamatorno dejstvo.
Omega-3 iz ribe ili suplementa smanjuje upalu. Magnezijum opušta mišiće i smanjuje grčeve.
Pre upotrebe biljnih preparata, savetujte se sa lekarom. To je važno zbog mogućih interakcija.
Kućni saveti uključuju pravilno držanje tokom spavanja. Privremenu podršku za vrat i izbegavanje naglih pokreta. Kontrola stresa pomaže smanjiti napetost.
| Metod | Kada koristiti | Trajanje / preporuka | Prednosti |
|---|---|---|---|
| Hladni oblozi vrat | Prvih 24–48 sati kod akutnog bola i otoka | 15–20 min, pauza 40–60 min | Smanjenje otoka, ublažavanje bola |
| Topli oblozi vrat | Hronični bol i mišićni spazam | 15–20 min, paziti na temperaturu | Opuštanje mišića, poboljšanje cirkulacije |
| Blage vežbe i istezanja | Svaki dan, uz oprez pri jakom bolu | Kratke serije, ponavljati 2–3 puta dnevno | Povećanje pokretljivosti, smanjenje spazma |
| Biljni preparati za bol u vratu | Uz konsultaciju lekara | Prema uputstvu proizvođača | Prirodna antiinflamatorna i mišićna podrška |
| Samomasaža i profesionalna masaža | Za lokalnu napetost | Nežna samomasaža ili tretman kod stručnjaka | Smanjuje napetost, poboljšava oporavak |
Vežbe i istezanja za oporavak i prevenciju
Rad na pokretljivosti i snazi smanjuje rizik od ponovnog zatezanja. Kratke sesije fokusirane na kontrolu pokreta poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju napetost. U nastavku su jasne smernice za sigurnu primenu vežbi i istezanja.
Sigurne pokrete za početnike
Počnite sa nežnim cirkularnim pokretima vrata i blagim nagnućima glave levo-desno. Izvođenje treba biti sporo i kontrolisano. Radite ove vežbe za vrat 2–3 puta dnevno po 5–10 minuta.
Dodajte podizanje ramena (shrug) i istezanje mišića trapeza i levator scapulae. Ove vežbe za vrat i istezanja za vrat pomažu opuštanju mišića bez preopterećenja.
Naprednije vežbe za snagu i stabilnost
Kada simptomi popuste, u program uključite rad sa elastičnom trakom i izometrijske kontrakcije protiv ruke. Fokusirajte se na jačanje ramena i gornjeg dela leđa.
Vežbe za stabilnost lopatica, jačanje romboida i deltoida smanjuju opterećenje na vrat. Sistemski rad na jačanje vratnih mišića doprinosi dugoročnoj prevenciji ukrućenog vrata.
Uputstva za pravilno izvođenje i učestalost
Pratite pravilno disanje i kontrolisane pokrete. Ne radite kroz oštar bol; blagi neprijatan osećaj je prihvatljiv, ali zaustavite se ako bol raste.
Postepeno povećavajte intenzitet i broj ponavljanja. Pravilo je kratke pauze i dovoljan oporavak između setova.
Rad sa fizioterapeutom pomaže da personalizujete program. Koristite video tutorijale od pouzdanih klinika i beležite osećaj pre i posle vežbi radi praćenja napretka.
Fizioterapija i manualne tehnike
Fizioterapija vrat je ključna za oporavak ukočenog vrata. Stručnjaci prvo ocenjuju pokretljivost i mišićni tonus. Zatim krepiju plan terapije, koji uključuje ergonomiju i vežbe za kuću.
Uloga fizioterapeuta u tretmanu
Fizioterapeut prvo utvrdi uzrok bola. Onda krepi program prilagođen pacijentu. Terapija sadrži vežbe, manualne intervencije i savete za svakodnevni život.
U početku seanse fokus je na smanjenju bola. Zatim se počinju ciljane vežbe za jačanje i stabilnost vratne kičme.
Manualne terapije: masaža, mobilizacija i osteopatija
Manualne tehnike vrat uključuju terapeutske masaže. One smanjuju napetosti u mišićima. Također poboljšavaju cirkulaciju i ubrzavaju oporavak tkiva.
Mobilizacija vratne kičme pomaže u vraćanju pokreta. Ove tehnike koriste stručnjaci po potrebi.
Osteopatski pristup fokusira se na celokupni mehanički sistem tela. Cilj je korekcija disbalansa koji uzrokuju ukočenost i bol.
Elektroterapija i druge modalitete
Elektroterapija vrat koristi TENS za kontrolu bola i ultrazvuk za dublje rad u tkivima. TENS smanjuje bol modulirajući signale u nervnom sistemu.
Laserska terapija i toplotne procedure koriste se za smanjenje inflamacije i regeneraciju tkiva. Terapije se biraju prema potrebi i kontraindikacijama.
Postoji nekoliko ograničenja. Trudnoća, pacemakeri i aktivne infekcije mogu ograničiti neke metode. Zato je bitno raditi sa stručnjakom.
Plan tretmana obično uključuje 2–3 seanse nedeljno. Pacijenti često vide poboljšanje nakon nekoliko poseta. Nastavljaju vežbanje kod kuće.
Medicinski tretmani i intervencije
Pacijenti sa bolom u vratu imaju više opcija. Cilj je olakšati bol, vratiti funkciju i spriječiti pogoršanje. Plan se prilagođava uzroku, starosti i zdravstvenom stanju.
Prva opcija je paracetamol za kratko olakšanje. Za smanjenje inflamacije i bola koriste se NSAID lekovi. Lokalni preparati, poput kreme sa diklofenakom, deluju na bolne tačke.
Mišićni relaksanti, kao tolperizon, pomažu pri jakim spazmima. Terapija se prati zbog mogućih nuspojava. Lekar objašnjava doziranje i dužinu terapije.
Injekcije su opcija kada konzervativni tretmani ne daju odgovor. Lokalni anestetici i kortikosteroidi ciljaju miofascijalne okidače ili zglobove.
Blokade nerva, poput facet joint block, mogu pomoći pacijentima sa bolom iz zglobova. Epiduralne steroidne injekcije koriste se kod radikulopatije.
Efekti injekcija u vrat variraju. Neke osobe osjećaju olakšanje mesecima. Rizici uključuju infekciju i privremeno pogoršanje.
Hirurška intervencija se razmatra za progresivnu neurološku slabost i velike hernije diska. Neurosurgeonski zahvati dekompresiju živaca i stabilizaciju.
Mikrodiskektomija uklanja disk koji pritiska živac. Fuzija vratne kičme stabilizira segment. Operacija može značajno smanjiti simptome.
Pre operacije, potreban je multidisciplinarni pristup. Prednosti hirurgije treba izmeriti u odnosu na rizike.
| Tip tretmana | Primeri | Glavna korist | Ključni rizici |
|---|---|---|---|
| Oralna farmakoterapija | Paracetamol, ibuprofen, naproksen, diklofenak, tolperizon, diazepam | Brzo olakšanje bola i smanjenje upale | Nesanica, gastrointestinalni problemi, pospanost |
| Lokalni preparati | Kreme sa diklofenakom, lidokain flasteri | Ciljano smanjenje bola bez sistemskih efekata | Kožne reakcije, ograničen domet delovanja |
| Injekcije | Injekcije u vrat: anestetik + kortikosteroid, epiduralne injekcije, facet block | Brzo smanjenje upale i olakšanje neuralgije | Infekcija, privremeno pogoršanje, retke neurološke komplikacije |
| Hirurgija | Mikrodiskektomija, fuzija vratne kičme | Trajno smanjenje kompresije nerva i stabilizacija | Operativni rizici, duži oporavak, moguća potreba za reoperacijom |
Dobre navike i pravilno uređenje radnog prostora su ključni za prevenciju bola. Pravilna postura vrat je bitna. Male promjene na radnom mestu mogu značajno pomoći.
Postavljanje radnog mesta: visina monitor, stolica i podrška za vrat
Monitor treba da bude u visini očiju. To spriječava naginjanje glave. Stolica treba da podržava lumbalni deo.
Visina sedišta treba da omogući da stopala stoje čvrsto na pod. Koristite eksternu tastaturu i postolje za laptop. Ergonomska stolica smanjuje opterećenje na vratne mišiće.
Držanje telefona nisko izaziva „text neck“. Podignite uređaj bliže očima. Koristite hands-free opcije za duže razgovore.
Slušalice sa mikrofonom smanjuju potrebu da telefon držite ramom glave. Kratke pauze pri korišćenju tableta i pametnih telefona sprječavaju ukrućenje vrata.
Važnost prekida i pokretanja tokom radnog dana
Pravilo od 20–30 minuta za kratki prekid smanjuje napetost. Mikro-pauze za oči i vrat podsećaju telo da promeni položaj.
Postavite alarm ili koristite aplikaciju kao podsetnik. Redovna kardio aktivnost i tehnike relaksacije bolju posturu vrat donose.
Rizici i komplikacije nelеčenog ukrućenog vrata
Nelеčen ukrućen vrat može izgledati bezopasan na početku. Međutim, postoji realan rizik da stanje postane lošije. Rani znaci često su blagi, što često dovodi do odlaženja posete lekaru.
To povećava šanse za komplikacije i dugoročne promene. Ti problemi mogu biti teški za terapiju.
Moguće dugoročne posledice na nerve i kičmu
Stalni napor i mikrotraume mogu dovesti do hroničnog vratnog bola. Ovaj bol može uzrokovati degnerativne promene, poput spondiloze. Diskovi gube visinu i elastičnost, što stvara dodatni pritisak na nerve.
Trajna kompresija nerva može prouzrokovati parezu ili gubitak osećaja u ruci. Nepravilno držanje zbog ukočenog vrata menja opterećenje cele kičme. Takve promene mogu uticati na kukove i lumbalni deo, stvarajući lančanu reakciju bola.
Uticaj na kvalitet života i psihičko stanje
Posledice ukrućenog vrata često se ne ogledaju samo u fizičkim simptomima. Ograničena pokretljivost otežava rad, vožnju i bavljenje sportom. To smanjuje produktivnost i povećava troškove lečenja.
Hronični bol menja raspoloženje i san. Hronični vratni bol implikacije uključuju veći rizik od anksioznosti i depresije. Problemi sa snom dodatno pogoršavaju sposobnost oporavka i utiču na međuljudske odnose.
Prevencija i važnost ranog tretmana
Rano prepoznavanje i pravovremeni tretman smanjuju verovatnoću ozbiljnih komplikacija. Fizikalna terapija, korekcija držanja i ciljane vežbe mogu zaustaviti napredovanje. Redovan nadzor kod primarnog lekara ili fizioterapeuta daje najbolje šanse za povoljan ishod.
| Rizik | Opis | Praktične posledice |
|---|---|---|
| Degenerativne promene | Spondiloza i smanjenje visine diska pri hroničnom opterećenju | Ojačani bol, ograničena pokretljivost, potreba za dugotrajnim lečenjem |
| Neuropatija | Trajna kompresija korenova nerva | Utrnulost, slabost u ruci, moguća pareza |
| Posturalne promene | Dugotrajno nepravilno držanje kao posledica bola | Bol u kičmi i kukovima, smanjena funkcionalnost |
| Funkcionalni pad | Ograničenja u svakodnevnim aktivnostima i radu | Smanjena produktivnost, povećani zdravstveni troškovi |
| Psihičke posledice | Anksioznost, depresija i poremećaji sna izazvani hroničnim bolom | Loše opšte zdravlje, otežana socijalna i radna integracija |
Prevencija: kako smanjiti šanse za ponovni nastanak
Redovita briga o vratu može spriječiti ponovno pojavljivanje problema. Kombinirajte snagu, fleksibilnost i dobre navike za vratnu kičmu. Male promjene u svakodnevnom životu mogu donijeti velike rezultate.
Rutine za jačanje i održavanje fleksibilnosti
Uključite program vežbi koji će raditi na vratu, ramenima i gornjem delu leđa. Cilj je jačanje stabilnosti i kontrola pokreta.
Preporuka je da radite 2–4 puta nedeljno. Kratke sesije od 10–20 minuta su često bolje nego dugački treningi.
Vežbe treba da uključuju blage aksijalne opterećenja, bočna istezanja i aktivnu mobilizaciju. Disanje i relaksacija pomažu smanjenju napetosti.
Saveti za spavanje i odabir odgovarajućeg jastuka
Pravi jastuk za vrat može značajno utjecati na držanje tokom noći. Preporučujemo ortopedske modele koji održavaju prirodnu krivinu vratne kičme.
Visina jastuka zavisi od položaja spavanja. Ležeći na leđima često treba tanji jastuk, a spavanje na boku zahtijeva čvršći i više podržavajući jastuk.
Isprobajte jastuke od memorijske pene ili anatomske jastuke od brendova kao što su Tempur i Dormeo. Pratite simptome i menjajte model dok ne nađete udoban izbor.
Uloge ishrane i hidratacije u zdravlju mišića
Ishrana ima veliki utjecaj na vratne mišice. Proteini pomažu u oporavku, a omega-3 smanjuje upalu.
Pijte dovoljno vode da bi mišići i zglobovi funkcionirali na najbolji način. Nedostatak tečnosti može povećati ukočenost i rizik od povrede.
Obratite pažnju na vitamin D i magnezijum. Suplementacija može biti potrebna kod dokazanih deficita. Redovni pregledi kod fizioterapeuta pomažu da prilagodite program prevencije ukrućenog vrata.
- Održavajte idealnu telesnu težinu i pravilno podižite teret.
- Pravite pauze na poslu i izbegavajte produženo gledanje u telefon.
- Uvedite kratke dnevne sesije vežbe prevencija vrat za stalnu pokretljivost.
Kada posetiti lekara i koje specijaliste tražiti
Ako bol u vratu ne otiče, a osjećate se slabima ili imate glavobolju, vreme je za posjet lekaru. Prvi korak je obično posjet lekaru opšte prakse. On će vam pomoći da odredite da li treba posjet specijalistu.
Primarni lekar, neurolog ili ortoped — koga izabrati
Prvi lekar će vam pomoći da opisate simptome i da vam uradi pregled. Zatim će odlučiti da li treba posjet specijalistu.
Neurolog je dobar za trnjenje ili gubitak osjećaja. On će testirati vaš nervni sistem.
Ortoped je dobar za probleme sa strukturama, kao što su hernije ili prelome. On će ispitati vašu kičmu.
Fizioterapeut pomaže u terapiji. On radi zajedno sa lekarima da vam olakši bol i pomoći da se oporavite.
Šta očekivati na pregledu i koje pretrage mogu biti neophodne
Na prvom pregledu, lekar će vam pita o vašem stanju. Zabeležite sve simptome i lekove koje uzimate. To će mu pomoći da brže razumije vaš slučaj.
Pregled će uključivati testove snage i pokreta. Lekar će videti kako vaša funkcija izgleda.
Često se koristi rendgen za pregled kostiju.
MRI daje detaljne slike diskova i živaca. CT se koristi za brzu procenu kostiju.
EMNG testira živčane funkcije. Laboratorijske analize ispituju upalu ili infekcije.
| Situacija | Ko vodi pregled | Česte pretrage | Šta ponesite |
|---|---|---|---|
| Bol bez neuroloških simptoma | Izabrani lekar, fizioterapeut | Rendgen, osnovne krvne analize | Lista simptoma, spisak lekova, prethodni izveštaji |
| Utrnulost ili slabost u ekstremitetima | Neurolog vrat | EMNG, MRI, neurološki pregled | Precizni opisi trnjenja, vreme početka, prethodni snimci |
| Sumnja na disk ili strukturalni problem | Ortoped vrat ili neurohirurg | MRI, CT, rendgen | Snimci prethodnih snimanja, izveštaji o lečenju |
| Hronični bol sa funkcionalnim ograničenjima | Multidisciplinarni tim (lekari i fizioterapeuti) | Kompletna ocena funkcije, ciljane snimke | Dnevnik bola, informacije o ergonomiji posla i spavanja |
Pripremite se za pregled zabeleživanjem promjena u simptomima. Donesite sve prethodne snimke. To će olakšati komunikaciju sa lekarom i ubrzati dijagnozu.
Iskustva pacijenata i studije slučaja
U kliničkoj praksi često se susreću tipični primeri. Na primer, akutni mišićni spazam nakon dugog sedenja i hronična spondiloza sa prolapsom diska. U prvim slučajevima, brzo oporavak vrat postiže se kombinacijom analgetika, fizioterapije i edukacije o ergonomiji.
Kod složenijih stanja, kao što je diskus hernija, studije pokazuju da personalizovani plan terapije može smanjiti bol. Ovaj plan obuhvaća fizikalnu terapiju, rehabilitaciju i povremene injekcije.
Statistički podaci pokazuju da konzervativna terapija može biti vrlo uspešna za akutne epizode. Većina pacijenata oseća poboljšanje u roku od dve do šest nedelja. U hroničnim slučajevima, oporavak traje duže, a povratak simptoma zavisi od brojnih faktora.
U Srbiji, pacijenti izjavljuju da privatne klinike, javne zdravstvene ustanove i fizioterapeuti koriste slične metode. Iskustva ukazuju da je ključna dostupnost kvalifikovanih terapeuta i preventivnih programa na radnom mestu.
Stručna udruženja preporučuju jasan protokol: rana procena, individualizovana terapija i praćenje napretka. Ovaj pristup omogućava stabilan oporavak vrat.
Sažetak studija ukrućen vrat ukazuje na jedinstveno pravilo. Najbolje rezultate daje kombinovani i individualizovani pristup. Ako simptomi ne prolaze, neophodna je konsultacija sa specijalistom.
