Bol u kolenu – Dijagnoza i rešenja kod bolova
Bol u kolenu je česti problem u Srbiji. Svetska zdravstvena organizacija kaže da artroza kolena pogađa mnoge osobe starije od 50. Sportske povrede su česte među mladima i aktivnim ljudima.
Ovaj tekst objašnjava kako prepoznati bol u kolenu. Takođe, govori o metodi dijagnoze i mogućim rešenjima. Cilj je da vam objasni uzroke, simptome i kako da ih prevencionijski pristup.
Članak je za odrasle, sportiste, starije osobe i roditelje dece sa ortopedskim problemima. Naglašava važnost pravovremenog dijagnostikovanja i interdisciplinarnog pristupa. To uključuje ortopeda, fizijatra i fizioterapeuta.
U nastavku vidite pregled strukture. Razmatramo uzroke i simptome, dijagnostiku, fizioterapiju i medicinske tretmane. Takođe, govorimo o operativnim opcijama i preventivnim mjerama. Pročitajte dalje za praktične savete i moguća rešenja.
Razumevanje uzroka bola u kolenu
Bol u kolenu može imati razne uzroke. Da bi se dobio ispravni pristup, važno je razlikovati mehaničke, upale i degenerativne uzroke. Anamneza i pregled često otkrivaju da li je reč o akutnoj povredi ili dugotrajnom problemu.
Najčešći medicinski uzroci
Mehanički uzroci uključuju oštećenja meniskusa i slabost ligamenata. Upale bolesti, kao što su reumatoidni i psorijatični artritis, uzrokuju bol i otok. Septični artritis je urgentan slučaj, dok metabolički uzroci, poput gihta, izazivaju iznenadne bolove.
Sportske povrede i akutni uzroci
U sportu često dolazi do ruptura ACL i povreda meniskusa. Povrede kolena mogu uključivati prelome, kontuzije ili prenaprezanja. Brza evaluacija je ključna da bi se sprečilo dalje oštećenje.
Hronične degenerativne promene
Gonartroza je proces trošenja hrskavice i promena subhondralne kosti. Starost, gojaznost i prethodne povrede su glavni faktori rizika. Degeneracija meniskusa i hrskavice dovodi do progresivnog bola i ograničenja funkcije.
Prisutnost toplote, crvenila, otečenosti ili groznice zahteva hitnu evaluaciju. Da bi se dobio ispravni pristup, važno je razlikovati uzroke na osnovu istorije bolesti, kliničkog pregleda i dodatnih metoda.
Simptomi koji prate bol u kolenu
Bol u kolenu može da pokazuje brojne znakove. To pomaže da se brzo utvrdi kada treba da se posjeti lekar. Takođe, pomogne da se odredi koji tretman je najbolji.
Vrste bola (oštri, tupi, peckanje)
Oštri bol obično ukazuje na hitnu povredu. Može biti zbog ruptura ligamenata ili meniskusa. Tupi bol, s druge strane, često znači degenerativne promene ili artroz.
Peckanje u kolenu može biti znak upale ili iritacije. To se često događa kod sinovitisa ili iritacije tetiva.
Oteklina, ukočenost i smanjena pokretljivost
Oteklina može biti akutna ili hronična. Akutna se često javlja nakon povrede, dok hronična može biti zbog sinovitisa ili degeneracije.
Veoma je važno da se razlikuje tip otoka. To je ključno za pravilnu terapiju i prevenciju komplikacija. Ako se otok ne leči, može smanjiti pokrete i povećati rizik od kontraktura.
Ukočenost kolena često počinje ujutru. Može biti znak upale. Smanjena fleksija ili ekstenzija može ukazivati na oštećenje meniskusa ili hrskavice.
Simptomi bolnog kolena i ukočenost zahtevaju dodatnu procenu. To je važno za funkciju koljena.
Zvukovi u kolenu (pucketanje, škripanje)
Pucketanje u kolenu često prati pokret. Ako nije praćeno bolom, može biti benigno. Međutim, pucketanje koji izaziva bol ili otok zahteva pažnju.
Škripanje ili krepitus često ukazuje na hroničnu artroz. To nastaje zbog neravne površine hrskavice.
Zvukovi mogu biti znak subluksacije patele ili prisustva gasnih mehurića. Kombinacija pucketanja, otoka i smanjenih pokreta pomaže u dijagnostici.
Hitna medicinska procena je potrebna u slučajevima kada nema mogućnosti opterećenja. Pojavljuje se očigledan deformitet ili postoje sistemski simptomi poput groznice. Rano prepoznavanje simptoma olakšava izbor terapije.
Bol u kolenu – dijagnoza i rešenja
Prvi korak u pristupu bolu u kolenu jeste sistematska procena. Kompleksna analiza kombinuje kliničke podatke i ciljane pretrage. Tačna procena olakšava dijagnozu i usmerava terapiju.
Kako lekar postavlja dijagnozu: istorija bolesti i klinički pregled
Detaljan razgovor obuhvata mehanizam povrede, trajanje i karakter bolova. Lekar pita o prethodnim povredama, aktivnostima i sistemskim bolestima.
Klinički pregled kolena počinje in spekcijom i palpacijom. Ocenjuje se opseg pokreta i testira se stabilnost. Testovi kao što su Lachmanov test i test za prednju i zadnju šrafu pružaju informacije o ligamentima.
Testovi za mjeniskus, kao McMurray, i procena hoda dopunjavaju sliku. Rezultati kliničkog pregleda često određuju potrebne instrumentalne metode.
Instrumentalne dijagnostičke metode: rendgen, MR, ultrazvuk
Rendgen kolena pruža podatke o kostima, artritisu i osteofitama. Brza i dostupna, posebno korisna pri sumnji na prlome i kaskoni promene.
MR kolena je izbor za meko tkivo. Magnezna rezonanca vizualizira mjeniskus, ligamente i hrvsticu, ključno pri sumnji na unutrašnje povrede.
Ultrazvuk se koristi za sinovitis i vođene infiltracije. Prednost je dinamička procena i mogućnost vođenja procedura u realnom vremenu.
Laboratorijske analize i artrocenteza
Osnovne laboratorijske analize, kao kompletna krvna slika, CRP i ESR, pomažu u otkrivanju infekcija ili upala. Serologija je indikovana kod sumnje na reumatoidni artritis ili infektivne uzroke.
Artrocenteza je puncija zgloba za dobivanje sinovijalne tečnosti. Analiza rezultata uključuje boju, broj ćelija, prisustvo kristala i mikrobiološku obradu.
Tumacenje nalaza sinovijalne tečnosti upućuje na sepsu, inflamatorne procese ili kristalnu artropatiju. Kombinacija sa kliničkim pregledom i sličicama doprinosi jasnijoj dijagnozi.
Ortoped, reumatolog, radiolog i fizioterapeut sarađuju za individualni dijagnostički put. Muli disciplinarni pristup poboljšava preciznost i ubrzava rešavanje za pacijenta.
Fizioterapija i rehabilitacija za koleno
Fizioterapija za koleno je ključna u lečenju. Njena uloga je smanjiti bol, obnoviti funkciju zgloba i spriječiti ponovne povrede. Program se prilagođava individualnim potrebama pacijenta.
Vežbe za jačanje kvadricepsa i stabilizaciju
Jačanje kvadricepsa pomaže kolenu da bude stabilniji. Koriste se izometrijske vežbe i čučnjevi sa ograničenim amplitudom.
Ekrcentrične vežbe pomažu u kontrolisanju opterećenja. Paralelno, treba raditi na jačanju gluteusa i mišića zadnje lože.
Manualna terapija i tehnike mobilizacije
Manualna terapija uključuje mobilizaciju zgloba i oslobađanje miofascije. Ove tehnike smanjuju oteklinu i poboljšavaju pokret.
Kinesiotaping i elektroterapija, kao što je TENS i ultrazvuk, koriste se prema potrebi. Cilj je smanjiti bol i ubrzati povratak snage.
Programi rehabilitacije posle povrede ili operacije
Rehabilitacija kolena se odvija u tri faze. Prva je rani postoperativni period, druga povratak funkcije, a treća povratak u sport. Protokoli variraju ovisno o operaciji.
Vraćanje na posao i sport zavisno je od povrede. Potreban je praćenje napretka i individualizacija programa.
Redovno praćenje napretka je ključno. Merimo opseg pokreta, testiramo snagu i procenjujemo funkcionalne zadaće. To omogućava prilagođavanje vežbi i optimizaciju procesa rehabilitacije.
Medicinski tretmani i lekovi
Lečenje bola u kolenu može biti različito. Od jednostavnih lekova do naprednih bioloških procedura. Važno je da konzultujete sa specijalistom kako biste odredili najbolji pristup.
Analgetici i antiinflamatorni lekovi
Za početnu kontrolu bol može se koristiti paracetamol ili NSAID. Oni smanjuju bol i upalu, što olakšava hodanje i vežbanje.
Međutim, dugotrajna upotreba NSAID može dovesti do problema sa želudcem i bubrima. Zato je važno da lekar preporuči najmanju potrebnu dozu i da period korišćenja bude kратak.
Injekcije: kortikosteroidne injekcije i hijaluronska kiselina
Kortikosteroidne injekcije brzo smanjuju sinovitis i intenzivan bol. Ali, efekat je obično privremen. Prečesta primena može ošteći hrskavicu i okolne strukture.
Hijaluron se koristi kroz intraartikularne injekcije. Poboljšava podmazivanje zgloba i može smanjiti bol. Efekat nastupa postepeno, a može trajati mesecima.
Biološki tretmani: PRP i matične ćelije
PRP terapija koristi koncentrat trombocita iz krvi pacijenta. Stimulira regeneraciju i smanjuje upalu. Dokazi pokazuju koristi u lečenju tendinopatije i manjih oštećenja.
Terapija matičnim ćelijama još je eksperimentalna. Postoji nekoliko kliničkih izveštaja o poboljšanju, ali standardizovani protokoli i dugoročne studije su ograničene. Visoka cena i regulatorni zahtjevi utiču na dostupnost ove metode u Srbiji.
| Metoda | Glavna namena | Prednosti | Ograničenja i rizici |
|---|---|---|---|
| Paracetamol i NSAID | Kontrola akutnog i hroničnog bola | Brzo ublažavanje bola, jednostavna primena | Gastrointestinalni efekti, kardiovaskularni i bubrežni rizici |
| Kortikosteroidne injekcije | Smanjenje sinovitisa i intenzivnog bola | Brz efekat, dobro za akutne epizode | Ograničen broj injekcija godišnje, rizik od oštećenja hrskavice |
| Hijaluronske injekcije (hijaluron) | Poboljšanje podmazivanja i funkcije kod artroze | Dugotrajnije olakšanje funkcije, manje sistemskih efekata | Efekat se javlja sporije, varijabilna efikasnost |
| PRP | Stimulacija reparativnih procesa | Autologna terapija, korisna kod tendinopatije i manjih oštećenja | Varijabilni rezultati, zavisi od protokola i indikacije |
| Matične ćelije | Regeneracija hrskavice i mekih tkiva | Moguć potencijal za obnavljanje tkiva | Eksperimentalno, visoka cena, regulatorna ograničenja |
Individualan odabir terapije zahteva razgovor sa specijalistom i praćenje ishoda. U nekim slučajevima kombinacija lekova i procedura donosi najbolje rezultate. Uvek se procenjuju benefiti i rizici pre početka tretmana.
Operativne opcije za teže slučajeve
Kada konzervativne metode ne daju rezultate, razgovor o operaciji postaje neophodan. Hirurški zahvati mogu biti minimalno invazivni, sa ciljem očuvanja tkiva. Kada je oštećenje veliko, rekonstrukcija korišćenjem proteta postaje neophodna.
Izbor metode zavisi od uzroka bola, stepena oštećenja i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Artroskopija kolena: indikacije i oporavak
Artroskopija kolena služi za dijagnostiku i lečenje problema unutar zgloba. Najčešće se koristi za oštećenja meniskusa, hrapavost hrskavice i slobodna tela. Tokom operacije ortoped može izvesti šivenje ili resekciju meniskusa, debridman i druge procedure.
Prednost artroskopije je manji rez, brži oporavak i kraća hospitalizacija. Nakon operacije, pacijenti idu na kontrolisani program rehabilitacije. Vežbe jačaju kvadriceps i vraćaju stabilnost kolena.
Delimična i totalna zamena kolena
Delimična zamena kolena koristi se kada je oštećenje ograničeno na jedan segment zgloba. Ovaj pristup čuva zdrave delove kolena i često omogućava brži oporavak sa manje bolova.
Kod široko rasprostranjene osteoartritisa, totalna endoproteza kolena je obično indicirana. Totalna zamena kolena uklanja oštećene površine i ugrađuje implantate. Implantati mogu biti cementirani ili bezcementni, zavisno od starosne dobi i kvaliteta koštane mase.
Period rehabilitacije nakon totalne endoproteze kolena traje nekoliko nedelja do meseci. Cilj je povratak hoda i poboljšanje funkcije. Realna očekivanja uključuju smanjenje bola i povećanje pokretljivosti, ali potpuna normalizacija zavisi od individualnih faktora.
Mogući rizici i očekivanja nakon operacije
Sve vrste intervencija nose rizike. Među njima su infekcija, tromboembolija, periprotesna fraktura i nestabilnost impanta. Važno je razgovarati o verovatnoći problema i p
lanu prevencije pre operacije kolena.
Pacijent treba da ima informisani pristanak i realna očekivanja o rezultatima. Dobri ishodi često zavise od iskustva ortopeda, kvaliteta protesa i posvećenosti rehabilitaciji.
Prilikom izbora centra, potražite one sa iskustvom u zamjeni kolena i s avansiranim protetskim uslugama u Srbiji. Tim sa iskustvom u operacijama kolena i opštom rehabilitacijom utiče na dugoročne rezultate i zadovoljstvo pacijenata.
Prevencija ponovljenih povreda kolena
Da bi spriječili povrede kolena, važno je kombinirati edukaciju, pravu opremu i rutinu zagrevanja. Fokusirajte se na pravilnu tehniku pokreta i kontrolu opterećenja. Rano prepoznavanje simptoma također je ključno.
Pravilna tehnika i nadzor treninga
Biomehanika kretanja može pomoći u prevenciji povreda kolena. Treneri i fizioterapeuti mogu koristiti svoje znanje da popravljaju vašu tehniku. To vam pomaže da smanjite stres na zglob.
Oprema i obuvanje za manji stres na kolenu
Izbor pravog tipa patika može značajno pomoći. Stručnjaci preporučuju brendove kao što su Asics, Brooks i Mizuno. Ortopedska obuća ili ulošci mogu pomoći da se smanji stres na koleno.
Strukturisano zagrevanje i istezanje
Zagrevanje kolena treba da bude dinamično. Aktivacione vežbe pripremaju mišiće. Nakon treninga, istezanje pomaže da se smanji napetost.
Planirajte progresiju opterećenja pažljivo. Uključujte dane za oporavak i periodizaciju treninga. Praćenje ranih simptoma omogućava brzu intervenciju.
Težina tela i naši dnevni običaji su ključni za zdravlje kolenog zgloba. Mala promena u ishrani i način na koji se kretamo može smanjiti bol. Takođe, može spriječiti da se stanje zgloba pogorša.
Kako gojaznost utiče na opterećenje zgloba
Više kilograma znači više pritiska na koleno. Pri hodanju i penjanju na stepenice to je još gore. Studije pokazuju da osobe sa viškom teže brže napreduju u artrozi.
Gojaznost direktno utiče na zdravlje kolenja. To se vidi kroz veći mehanički pritisak i upale.
Preporuke za ishranu koja podržava zglobove
Antiinflamatorna ishrana može smanjiti upale i olakšati zglob. Jedite više masne ribe, lanenih semenaka, šumskog voća i tamnog lisnatog povrća. To je dobro za antioksidante.
Vitamina D i kalcijum su ključni za kosti i zonu oko zgloba. Preporučeno je da ih uzimate u dovoljnim količinama.
Glukozamin i kondroitin mogu pomoći nekim pacijentima. Međutim, premašavanje u suplementaciji treba da bude pod nadzorom stručnjaka.
Važnost redovne fizičke aktivnosti
Pravilno odabrane aktivnosti mogu smanjiti rizik od povreda. Plivanje i biciklizam smanjuju opterećenje zgloba. Jačanje mišića pomaže u održavanju funkcije kolenja.
Plan vežbanja treba da sadrži aerobne i snagaške treninge. Treba da bude sa umerenim intenzitetom i da se izvodi najmanje tri puta nedeljno. Trening treba da bude prilagođen individualnim mogućnostima.
Prestanak pušenja i kontrola dijabetesa i hipertenzije su ključni. To pomaže u boljem odgovoru na lečenje i smanjuje komplikacije.
Programi za smanjenje težine trebaju biti realni i održivi. Postepena promena u način na koji živimo daje bolja rezultata nego drastične promene u ishrani.
Kućne mere za ublažavanje bola
Kod kuće možete brzo olakšati bol. Hladna obloga i toplina mogu pomoći. Ortopedski nosač i vežbe također smanjuju bol.
Pravilno primenjujte hladnoću i toplinu. Prilagodite ortopedsku potporu. Redovne vežbe olakšavaju bol i ubrzavaju oporavak.
Led, toplota i pravilan odmor
Hladne obloge su najbolje u prvih 48–72 sata. Koristite ih 15–20 minuta, pa odmorite 40 minuta. Zahtevajte tanku krpu između leda i kože.
Toplota pomaže pri ukočenosti i spazmima. Upotrebljavajte je 15–20 minuta pre vežbanja. Ne koristite je na akutnom otoku.
Redovni odmor i modifikacija aktivnosti su ključni. Izbegavajte opterećujuće pokrete. Koristite štake po preporuci lekara.
Ortopedski ulošci i nosači za koleno
Ortopedski nosač smanjuje bol i stabilizuje zglob. Na tržištu Srbije ima brendova kao Bauerfeind i Orliman. Izbor zavisi od povrede i preporuke.
Ulošci za obuću koriguju pronaciju. Kompresivne ortoze smanjuju otok. Za ozbiljnije nestabilnosti treba rigidnija ortoza.
Savet ortopedskog tehničara pomaže u odabiru. Pravilno prilagođavanje i redovna upotreba poboljšavaju efekat.
Jednostavne vežbe koje možete raditi kod kuće
Vežbe za koleno treba da budu kratke i redovne. Počnite sa 10–15 minuta dnevno, dva do tri puta. Povećavajte prema toleranciji.
- Isometrijsko kontrahiranje kvadricepsa: sedite, napnite mišić i držite 5–10 sekundi. Ponovite 10–15 puta.
- Podizanje ispružene noge: ležeći, podignite nogu 10–15 cm i držite 5 sekundi. Napravite 2 serije po 10 ponavljanja.
- Stajanje na jednoj nozi: držite se za naslon stolice, balansirajte 20–30 sekundi. Ponovite 3 puta po nozi.
- Istezanje zadnje lože: sedeći, blago se nagnite napred dok osećate zatezanje, držite 20–30 sekundi. Tri ponavljanja po nozi.
Balansna tabla ili blaga neravna površina poboljšavaju propriocepciju. Smanjuju rizik od ponovnih povreda. Ako bol raste, smanjite intenzitet ili prestanite.
Ako vežbe ne donesu poboljšanja za 2–4 nedelje, obavezno zakažite pregled. U nekim slučajevima treba dodatna dijagnostika ili drugačiji plan lečenja.
Specifični problemi kolena kod sportista
Sportisti često imaju posebne probleme sa koljenom. Oni moraju brzo da dobiju pomoć. Zato je važno da razumemo kako da lečimo te povrede.
Povrede prednjeg ukrštenog ligamenta
ACL povrede često dolaze od naglog pokreta. Pacijenti često kažu da su osjetili jak bol kao da je nešto puklo.
Da bi se dijagnostikovala povreda, koriste se testovi i MRI. MRI pokazuje da su vlaknena tkiva pukla.
Lečenje zavisi od aktivnosti sportiste. Manje aktivni mogu da koriste konzervativni pristup. Za više aktivnosti, potrebna je rekonstrukcija.
Rehabilitacija je ključna za povratak u sport. Trening uključuje jačanje i rad na propriocepciji.
Patelofemoralni bol često dolazi od nepravilnog položaja patele. Bol je oštar, posebno pri penjanju.
Tretman uključuje rad sa fizioterapeutom. Fokus je na jačanje mišića i korekciju položaja.
Taping i ortotički ulošci mogu olakšati bol. Individualni program vežbi smanjuje rizik.
Sindrom trkačkog kolena i ITBS
Sindrom trkačkog kolena često nastaje kod trkača. Iliotibialni trak može uzrokovati bol.
Klinički pristup uključuje promjene u treningu. Smanjenje kilometraže i prilagođavanje obuće su ključni.
Fizioterapijski programi uključuju istezanje i jačanje. Period oporavka između treninga je bitan.
Prevencija kroz snagu i fleksibilnost
Prevencija počinje sa jačanjem mišića. Fokus treba biti na funkcionalnim vežbama.
Neuromišićna kontrola i balansne vežbe smanjuju rizik. Periodizacija treninga i obnova između treninga su ključne.
Redovna procena biomehanike i pravilna obuća čine koleno zdravijim.
Posebne populacione grupe: stariji ljudi i deca
Bol u kolenu zahteva poseban pristup kod starijih i dece. Stariji ljudi često imaju degenerativne promene. Kod dece, problemi su često povezani sa rastom i sportom.
Da bi se dobio dobro lečenje, važna je detaljna procena. U Srbiji, pristup lečenju zavisi od dostupnosti specijalista. Planovi moraju uzeti u obzir komorbiditete i školske obaveze.
Degenerativne promene i artroza kod starijih
Gonartroza je čest razlog za bol kod starijih. Simptomi uključuju bol, ukočenost i smanjenje funkcije. Klinička slika može varirati.
Konzervativne opcije uključuju fizioterapiju i analgetike. Ako konzervativno lečenje ne donosi rezultate, razmatra se endoproteza. Rehabilitacioni programi moraju biti prilagođeni.
Povrede rasta i specifični problemi kod dece i adolescenata
Dečije povrede kolena često su povezane sa brzim rastom i sportom. Osgood-Schlatter je jedan od najčešćih problema.
Sindrom patelarne stabilnosti i povrede apofiza zahtevaju brzu dijagnostiku. Rano prepoznavanje smanjuje rizik od dugoročnih problema.
Prilagođeni pristupi lečenju u različitim starosnim grupama
Lečenje se prilagođava dobi pacijenta. Kod dece se preferiraju blaži konzervativni protokoli. Ergonomske preporuke za školu i sport smanjuju ponovljene povrede.
Kod starijih je fokus na očuvanju funkcionalnosti. Multidisciplinarni pristup uključuje ortopeda i fizikalnu terapiju.
| Grupa | Najčešći problemi | Pristup lečenju | Ključne preporuke |
|---|---|---|---|
| Stariji | Gonartroza, hronični bol | Fizioterapija, medikamenti, endoproteza po indikaciji | Kontrola težine, prilagođene vežbe, upravljanje komorbiditetima |
| Deca i adolescenti | Osgood-Schlatter, povrede rasta, patelarna nestabilnost | Konservativno lečenje, praćenje rasta, privremena pauza od sporta | Edukacija roditelja, prilagođeni programi treninga, pravilna tehnika |
| Ruralna sredina | Ograničen pristup specijalistima | Prevencija, lokalne ambulante, telemedicina gde je dostupna | Rano javljanje lekaru, programi u lokalnim centrima |
| Urbana sredina | Veća dostupnost dijagnostike | Brži pristup specijalistima i rehabilitaciji | Kontinuirana fizikalna terapija, specijalistički pregledi |
Kada posetiti lekara i kako se pripremiti za pregled
Ako imate akutnu deformaciju, ne možete da stanete na nogu ili nosite teret, ili ako imate jaku oteklinu sa povišenom temperaturom. Takođe, ako imate simptome infekcije, poremećaja cirkulacije ili neuroloških problema, posetite lekara odmah. To je važno da bi se izbegle komplikacije.
Na prvom pregledu, lekar će vam dati detaljnu anamnezu i izvršiti kliničke testove funkcije kolena. Možda će vam dati uputstva za dalje pretrage kao što su rendgen ili MR. Pregled će trajati oko 15–30 minuta.
Pripremite spisak simptoma i hronologiju bola, trenutne lekove i alergije. Sve prethodne snimke, kao što su rendgen i MR, i nalaze treba donijeti. Udobna odeća koja otkriva koleno olakšaće pregled. Razmislite šta poneti na pregled kolena da biste ubrzali dijagnostiku.
Pitanja koja postavite treba da obuhvataju uzroke bola, opcije lečenja, očekivani tok oporavka, rizike terapija i preporučene promene životnog stila. Pridržavanje uputstava i redovne kontrole poboljšavaju ishod i smanjuju rizik od ponovnih problema.
