Bol u kolenu – simptomi i znaci koji upozoravaju
Bol u kolenu može biti znak da treba pažnju. U ovom tekstu ćemo govoriti o najčešćim simptomima i znacima problema sa kolenom. To će vam pomoći da brzo prepoznate kada treba pomoć.
Želimo da vam objasnim šta znači kada koleno boluje. Razlikujemo hronični i akutni bol i kada treba da posjetite doktora. To će vam olakšati dijagnozu i ubrzati lečenje.
U Srbiji imate mnoge opcije za pomoć. Možete poslati na ortopeda ili fizijatra. Također, rendgen, ultrazvuk i MRI pregledi su dostupni u lokalnim zdravstvenim ustanovama. To vam pomaže da donesete dobre odluke.
U nastavku ćete naći praktične savete. Naši tekst objašnjava simptome, uzroke i kada treba da posjetite doktora. Na ovaj način brzo ćete razlikovati normalne tegobe od ozbiljnih problema.
bol u kolenu – simptomi i znaci
Bol u kolenu može biti različitih razloga. U ovom tekstu objašnjava se šta to znači. Također, razgovaramo o važnosti točnog opisa simptoma.
Informacije o bolu u kolenu pomažu u boljim komunikacijama sa lekarima. To također olakšava planiranje daljih koraka.
Definicija glavne teme
Bol u kolenu može dolaziti iz različitih izvora. Može biti uzrokovan hrskavicom, meniskusom ili ligamentima. Također, može dolaziti iz mišića i tetiva.
Postoje akutni i hronični bol. Akutni dolazi nakon povrede, dok hronični može biti rezultat degeneracije ili upala.
Zašto je pravilan opis simptoma važan
Pravilan opis simptoma brže vodi do tačne dijagnoze. To može značajno smanjiti vreme potrebno za dijagnozu.
Opis simptoma treba da sadrži tri ključna elementa. Treba znati šta pokreće bol, šta ga olakšava i da li postoji neki znak kao što je otok.
Koji čitaoci će najviše imati koristi od teksta
Ovaj vodič je za sve one koji imaju probleme sa koljenom. To uključuje osobe sa akutnim povredama, hroničnim problemima i aktivne sportiste.
Stariji ljudi, roditelji aktivne dece, fizioterapeuti i lekari će takođe naći korist. Tekst pomaže u boljim planovima za proučavanje.
Primjeri su važni. Ako osjećate bol pri opuštanju, to može biti znak osteoartritisa. Ako osjećate da je nešto “blokirano” ili “kliknuto”, to može biti znak oštećenja menišusa. Crvenilo i povišena temperatura mogu biti znak infekcije.
Najčešći uzroci bola u kolenu
Bol u kolenu može doći iz raznih razloga. Poznavanje glavnih uzroka pomogne u brzoj dijagnostici i lečenju. Slijede najčešći problemi koji uzrokuju bol i smanjuju funkciju.
Degenerativne promene i osteoartritis
Hrskavica može oštećiti i uzrokovati propadanje zgloba. Osteoartritis kolena uzrokuje osteofite i subhondralnu sklerozu. To mijenja način na koji zglob funkcionira i povećava bol.
Starost, gojaznost, genetika i prethodne povrede povećavaju rizik. Simptomi uključuju bol pri kretanju, stegnutost nakon mira i opadanje funkcije.
Sportske povrede i akutni trauma
Nagli pokreti ili udar mogu oštetiti ligamente i meniske. Ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta, povreda meniskusa i kontuzije su česte.
Sportske povrede karakteriziraju se brzim, oštrim bolom, brzim otokom i nestabilnošću pri kretanju.
Upalne bolesti i infekcije
Autoimune bolesti kao što su reumatoidni artritis uzrokuju upalu sinovije. To dovodi do dugotrajnog bola. Lokalni i sistemski simptomi mogu biti prisutni.
Septička infekcija kolena je hitna. Ako sumnjamo na infekciju zgloba, moramo odmah uzeti aspiraciju i uraditi laboratorijske testove.
Ostali uzroci uključuju burzitis, tendinitis, Bakerovu cistu, giht i referovani bol iz kuka ili lumbalne kičme. Svaki zahtijeva poseban pristup pri dijagnostici i tretmanu.
Simptomi koji ukazuju na hitnost
Prva stvar koju treba uraditi je prepoznati alarmantne znake. Oni zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Često su znak ozbiljne povrede ili infekcije.
Brza reakcija može spriječiti trajne oštećenja.
Intenzivan, neprestani bol
Jak i neprekidan bol koji ne popušta na analgetike je alarmantni znak. Može biti znak preloma, teške rupture ligamenata ili septičkog artritisa.
Ako bol postane gore i lošije kada se krećete, treba odmah posjetiti doktora.
Neobičan otok i deformitet
Brzo nastali otok kolena zahteva pažnju. Razlikujte lokalizovani edem od šireg otoka.
Promjene u obliku kolena, kao što su pomeranje ili subluksacija, mogu biti znak dislokacije ili frakture. U tim slučajevima, rendgen je neophodan.
Nemogućnost oslanjanja na nogu
Ako ne možete da stane ili da prenesete težinu na nogu, to je ozbiljna situacija. Može biti znak rupture ligamenata, velike intraartikularne povrede ili teške infekcije.
U takvim slučajevima, ne čekajte, a informirajte se kada kod lekara.
Dodatni znaci uključuju visoku temperaturu i crvenilo kolena. Također, naglo širenje hematoma i neurovaskularni deficit, kao što je trnjenje, bledilo ili hladnoća noge, su hitni znaci. Svi ovi simptomi zahtevaju brzu medicinsku pomoć.
| Simptom | Mogući uzrok | Preporučena akcija |
|---|---|---|
| Intenzivan, neprestani bol | Fraktura, ruptura ligamenata, septički artritis | Hitni prijem, analgetici, radiološka dijagnostika |
| Neobičan otok i deformitet | Dislokacija, kompresivni hematom, intraartikularna povreda | Rendgen ili CT, ortopedski pregled, imobilizacija |
| Nemogućnost oslanjanja na nogu | Potpuna ruptura ligamenata, velika intraartikularna povreda | Ortopedsko zbrinjavanje, hitna slika, moguće ortopedske intervencije |
| Crvenilo sa temperaturom | Infekcija ili septički artritis | Hitna laboratorijska analiza, antibiotsko lečenje |
| Neurovaskularni simptomi | Komprimovana arterija ili nerv | Hitna procena cirkulacije i neurološki pregled |
Bol u kolenu kod mladih i aktivnih osoba
Mlada tela koja se bave sportom često imaju probleme sa kolenom. Brzi pokreti i udari opterećuju meniskus i ligamente. Ponavljano savijanje i sedenje mogu izazvati bol ispod patele.
Pravovremena procena može smanjiti rizik od hroničnih tegoba. To takođe skraćuje vreme oporavka.
Povrede meniskusa i ligamenata
Povrede meniskusa nastaju pri rotaciji kolena sa opterećenjem. Simptomi uključuju iznenadan bol i otok. Osećaj blokade ili zaključavanja zgloba takođe je moguć.
MRI je zlatni standard za potvrdu tipa i lokacije suze.
Terapija zavisi od vrste povrede. Male, periferne suze se često leče konzervativno. Centralne ili kompleksne suze ponekad zahtevaju artroskopsku reparaciju.
ACL povreda se javlja pri naglom zaustavljanju ili promeni pravca. Kod sportista iz fudbala, košarke i skijanja, ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta zahteva pažljivu procenu. To je neophodno za stabilnost kolena i planiranje oporavka.
Patelofemoralni bolni sindrom
Patelofemoralni sindrom daje bol iza ili oko patele. Tegobe se pogoršavaju pri penjanju stepenica i tokom dužeg sedenja. Poznat je kao sindrom bioskop stolice.
Faktori rizika uključuju mišićni disbalans i valgus kolena. Prekomerno korišćenje zgloba takođe je rizik.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i analize pokreta.
Lečenje se zasniva na ciljanoj fizioterapiji i jačanju kvadricepsa. Korekcija biomehanike takođe je ključna. Individualizovani programi često donose značajno poboljšanje.
Prevencija u sportu
Prevencija povreda treba da bude deo svakog treninga. Ispravan trening tehnike i programi zagrevanja smanjuju rizik. Jačanje stabilizatora kolena takođe je važno.
Programi poput FIFA 11+ pokazuju dobar efekat u smanjenju povreda. Pravilno progresivno opterećenje i adekvatna obuća dodatno pomažu.
Edukovanje trenera i individualizovana fizioterapija su ključni za prevenciju. Redovne procene i korektivne vežbe održavaju koleno stabilnim tokom sezone.
Bol u kolenu kod starijih osoba
Bol u kolenu postepeno postaje problem za starije osobe. On utiče na njihove svakodnevne aktivnosti. Pravovremeno reagovanje može olakšati život i smanjiti rizik od lošeg stanja.
Simptomi osteoartritisa
Simptomi osteoartritisa uključuju bol pri opterećenju i kratku jutarnju ukočenost. Osobe često čuju krckanje ili škripu pri savijanju kolena. Sa godinama, simptomi postaju češći.
Kako prepoznati progresiju bolesti
Progresija osteoartritisa može biti praćena smanjenim mogućnostima pokreta. Penjanje uz stepenice postaje teže, a bol postaje učestaliji. Često se pojavljuje i otok.
Rendgenski nalazi mogu pokazati suženje zglobne pukotine. Lekari koriste skale za praćenje promena. Rano prepoznavanje omogućava bolje prilagođavanje.
Adaptacije u svakodnevnom životu
Prilagođavanje svakodnevnog života može olakšati simptome. Izbegavanje dugog čučanja i teškog dizanja je korisno. Raspodela opterećenja tokom dana takođe pomaže.
Upotreba pomagala poput štake smanjuje bol. Male promene u domu, kao što su rukohvati u kupatilu, olakšavaju kretanje. Vežbanje jača mišiće i smanjuje rizik od pada.
Redovno praćenje kod ortopeda pomaže prilagođavanju lečenja. Ortopedski ulošci i obuća sa potporom olakšavaju opterećenje.
Kako opisati bol lekaru: korisni termini i detalji
Kratki uvod olakšava razgovor sa specijalistom. Pripremite ključne informacije pre pregleda. To uključuje kada je bol počeo, šta ga pojačava i šta ga smanjuje.
Dnevnik bola i fotografije otoka ili crvenila mogu ubrzati dijagnozu.
Tip bola
Navedite da li je bol tupi, oštar ili da imate osećaj peckanja. Tupi bol može biti znak degenerativnih promena. Oštar bol obično ukazuje na akutnu povredu.
Peckanje obično znači nervnu iritaciju ili inflamaciju.
Koristan primer formulacije: „Već mesec dana imam tup bol ispod patele koji se pojačava pri penjanju uz stepenice.“
Takav opis pomaže lekaru da konstruiše uzorke bola i postavi pravilan plan ispitivanja.
Trajanje i učestalost simptoma
Recite tačan početak simptoma i da li je bol stalan ili povremen. Da li se javlja samo pri naporu, pri dugom stajanju ili noću?
Naglasite da li je bol progresivan ili epizodan.
Pomenućete li eventuelne događaje koji su prethodili, kao što su sportska povreda, pad ili naglo povećanje opterećenja, olakšaćete procenu uzorci bola.
Kratka fraza: „Počelo je nakon fudbalskog treninga, svakodnevno pri trčanju“ dovoljno je informativna.
Povezani simptomi
Opširno navedite prisustvo otoka, crvenila ili lokalne toplote. Uključite informacije o ukočenosti, smanjenom opsegu pokreta, osećaju blokade ili nestabilnosti zgloba.
Sistemske pojave kao što su groznica, gubitak težine ili pojačan umor treba jasno izgovoriti. Kratak primer: „Pored bola imam i otok koji se javlja posle hodanja i blago povišenu temperaturu“.
Za praktičan pregled pripremite listu fraza i termini za bol koje ćete izgovoriti. Takav pripremljeni opis bola lekaru skraćuje anamnezu i vodi brže ka potrebnim testovima.
Klinički pregledi i testovi za bol u kolenu
Kada pacijent dođe sa bolom u kolenu, prvi korak je razgovor o istoriji bolesti. Zatim slijedi detaljan klinički pregled. Cilj je da se bol u kolenu dijagnostikuje kroz testove i snimke.
Fizički pregled i ortopedski testovi
Inspekcija otkriva otok, crvenilo ili deformitet. Palpacija daje podatke o tački bola.
Procena pokreta i testovi stabilnosti otkrivaju povrede ligamenata. Lachman test i test prednjeg klizanja su standardni za ACL.
Testovi meniskusa, poput McMurray testa, pomažu u identifikaciji oštećenja hrskavice. Procena hoda i opterećenja pokazuje funkcionalni uticaj problema.
Ortopedski testovi treba da izvede ortoped ili fizijatar radi precizne interpretacije i daljih koraka u dijagnostici.
Slike: rendgen, ultrazvuk, MRI
Rendgen kolena je prvi izbor za procenu kostiju i osteoartričnih promena. Rendgen kolena jasno prikazuje suženje zglobnog prostora i osteofite.
Ultrazvuk je koristan za ocenu mekih tkiva, burse i prisustva tečnosti u zglobu. Brzo je dostupan i jeftiniji od magnetne rezonance.
MRI kolena predstavlja zlatni standard za detaljnu procenu meniskusa, ligamenata i hrskavice. MRI kolena otkriva i suptilne lezije koje se ne vide na rendgenu.
Izbor modaliteta zavisi od kliničke slike, troškova i dostupnosti. Uzimajući u obzir indikacije i ograničenja svakog snimanja.
Laboratorijske analize ako se sumnja na upalu ili infekciju
Osnovne analize uključuju kompletnu krvnu sliku, CRP i sedimentaciju (SE) radi procene upale. Povišeni parametri ukazuju na aktivan inflamatorni proces.
Aspiracija sinovijalne tečnosti i analiza uzorka su ključne kada se sumnja na infekciju ili kristalnu artritis. Laboratorija koleno mora biti opremljena za mikrobiološku i biokemijsku analizu uzoraka.
Serološki testovi kao što su RF i anti-CCP pomažu pri sumnji na reumatoidni artritis. Rezultati se kombinuju sa kliničkim nalazima radi precizne dijagnostike.
Kombinovanjem kliničkog pregleda, ortopedskih testova, snimaka i laboratorijskih analiza moguće je formulisati ciljani plan dalje procene i lečenja. U složenim slučajevima preporučuje se konsultacija reumatologa, infektologa ili vaskularnog hirurga.
Tretmani konzervativne prirode
Konzervativno lečenje kolena može smanjiti bol i pomoći u vraćanju funkcije bez operacije. Pristup se prilagođava vrsti povrede i stepenu bola. Saveti stručnjaka često daju najbolje rezultate.
Odmor, led i imobilizacija
U akutnim slučajevima, preporučuje se RICE metod—rest, ice, compression, elevation—u prvim 48–72 sata. Led se koristi 15–20 minuta svaka 2–3 sata da bi se smanjio otok i bol.
Elastični zavoji i prilagodljive ortoze pomažu u kontroliranju otoka i stabilizaciji. Kratkotrajna imobilizacija je korisna, dok dugotrajna može dovesti do slabljenja mišića.
Fizikalna terapija i vežbe
Programi fizikalne terapije fokusiraju se na vraćanje pokretljivosti i snage. Fizioterapeut koristi mobilizaciju, elektroterapiju i ultrazvuk za smanjenje bola.
Vežbe počinju lagano i progresivno se pojačavaju. Naglasak je na jačanju kvadricepsa, zadnje lože i gluteusa.
U rehabilitaciji često sudjeluju i sportski treneri koji prilagođavaju program za povratak aktivnostima.
Ortopedska pomagala i korekcije obuće
Ortoze stabiliziraju koleno tokom oporavka i kod hroničnih nestabilnosti. Kompresione čarape pomažu cirkulaciji i smanjuju otok.
Ulošci i ortopedska obuća koriguju biomehaničke nepravilnosti. Štake su preporučljive u prvoj fazi nakon teže povrede.
Ortopedska pomagala nude privremenu podršku. Postoje indikacije i ograničenja, stoga je važna procena specijaliste.
Dodatne metode kao što su lokalna primena toplote, masaža i akupunktura služe kao dopuna osnovnim protokolima. Edukacija o ergonomiji i prilagođavanje aktivnosti pomažu redukciji rizika.
| Mera | Kad se koristi | Prednosti | Ograničenja |
|---|---|---|---|
| RICE metod | Akutne povrede, prve 48–72 sata | Smanjuje otok i akutni bol, početna stabilizacija | Ne leči osnovnu strukturalnu povredu |
| Elastični zavoji / ortoze | Stabilizacija i kontrola otoka | Podrška zglobu, smanjenje epizoda nestabilnosti | Ne sme se koristiti predugo bez vežbi |
| Fizikalna terapija | Subakutno i hronično stanje | Obnavlja snagu i funkciju, smanjuje bol | Za najbolje rezultate zahteva kontinuitet |
| Ortopedska pomagala i ulošci | Biomehaničke greške, hronični bol | Ispravlja opterećenje, poboljšava hod | Efekat zavisi od tačne dijagnoze i prilagođavanja |
| Masaža / akupunktura / toplota | Hronični ili postinflamatorni bol | Poboljšava cirkulaciju i relaksaciju mišića | Uglavnom simptomatska, nisu zamena za ciljane vežbe |
Lekovi i injekcije za ublažavanje bola
Za lečenje bola u kolenu postoje razni pristupi. Uključuju tablete i lokalne injekcije. Izbor zavisi od uzroka, težine simptoma i zdravstvenog stanja.
Analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi
Paracetamol može pomoći kod blažeg bola. Za intenzivniji bol, NSAID lekovi kao što su ibuprofen i naproksen su bolji. Preporuke za doze daju lekar ili proizvođači.
NSAID lekovi mogu dovesti do gastritisa, oštećenja bubrega i interakcija sa antikoagulansima. Dugotrajna upotreba treba kontrolu lekara da bi se smanjili zdravstveni rizici.
Injekcije kortikosteroida
Kortikosteroidne injekcije su korisne za upale u zglobu i burzite. Brzo donose olakšanje.
Međutim, efekat je privremen. Lekari preporučuju ograničen broj injekcija godišnje. Mogu doći do lokalne atrofije kože i retko infekcija.
Hijaluronske injekcije i druge opcije
Hijaluronske injekcije poboljšavaju podmazivanje zgloba i smanjuju bol kod osteoartritisa. Rezultati variraju, a kod nekih pacijenata bol opada mesecima.
Regenerativne metode kao PRP i matične ćelije koriste se selektivno. Još su u fazi evaluacije. Mogu biti opcija kada konzervativne terapije ne daju zadovoljavajući rezultat.
Sistemski pristup zahteva saradnju sa specijalistom. Kod reumatoidnog artritisa koriste se sistemski DMARDs i biološki lekovi po protokolu reumatologa.
Septički artritis zahteva ciljan antibiotski tretman. Identifikacija uzročnika u laboratoriji je ključna. Terapija se prilagođava prema kliničkom nalazu i rezultatima analize.
| Terapija | Glavna namena | Prednosti | Rizici i ograničenja |
|---|---|---|---|
| Paracetamol | Ublažavanje blažeg bola | Bez antiinflamatornog efekta, dobar za kombinovanje | Ograničena efikasnost kod upale; pažnja kod jetrenih oboljenja |
| NSAID (ibuprofen, naproksen) | Smanjenje bola i upale | Brzo olakšanje kod akutnog i hroničnog bola | Gastritis, bubrežni rizik, interakcije sa drugim lekovima |
| Kortikosteroidne injekcije | Brzo smanjenje upale u zglobu | Brzo delovanje, korisno kod akutnih zapaljenja | Prolazan efekat, ograničen broj godišnje, rizik od atrofije |
| Hijaluronske injekcije | Poboljšanje podmazivanja zgloba u osteoartritisu | Smanjenje bola i poboljšanje pokretljivosti | Efekat varira, troškovi, ne deluje kod svih pacijenata |
| PRP i regenerativne metode | Podsticanje reparacije tkiva | Mogući dugotrajniji efekti kod selektovanih pacijenata | Eksperimentalne, ograničeni dokazi, skuplje |
| DMARDs i biološki lekovi | Kontrola sistemske upale kod reumatoidnog artritisa | Smanjuju progresiju bolesti i simptome | Praćenje nuspojava, terapija po protokolu reumatologa |
| Antibiotska terapija | Tretman septičkog artritisa | Ciljano iskorjenjivanje infekcije | Zahteva identifikaciju uzročnika i bolničko praćenje |
Operativne opcije i kada ih razmotriti
Konzervativni tretmani mogu ne uspeti da poboljšaju stanje. Tada je vreme da razmotrite operaciju kolena. Odluka o operaciji zavisiti će od uzroka, težine problema i vaših životnih navika.
Artroskopija je mala operacija koja pomaga da se dijagnostikuje i leči unutrašnji problemi u zglobu. Može se koristiti za reziciranje malihišta meneiskusa, čišćenje oštećene hrskavice i ispitivanje unutrašnjih lezija. Ovaj zahvat omogućava brži oporavak i manje ožiljaka, ali može biti ograničen za teže slučajeve.
Rekonstrukcija zgloba koristi se za nestabilnost ili strukturne povrede. Može se koristiti autolona tетива ili allograft za rekonstrukciju ACL. Ako je moguće, meneiskus se šiva, a u suprotnom se izvodi parcijalna resekcija.
Endoproteza kolena koristi se za teže slučajeve osteoartritisa. Ovaj zahvat može poboljšati bol i funkciju, ali postoji rizik od infekcije i ograničenog vremena trajanja impanta.
Pre operacije važno je da vaš liječnik dobro oceni vašu situaciju. On će vam preporuči kako da se pripremite za operaciju (prehab). To smanjuje rizik i ubrzava oporavak.
Nakon operacije važno je da se pravilno oporavi. To uključuje rani pokret, kontrolu bola i individualni program rekonvalescencije. Redovni pregledi su ključni za praćenje vašeg oporavka i stanja impanta.
| Захват | Главне индикације | Предности | Ограничења и ризици |
|---|---|---|---|
| Artroskopija | Фрагменти менискуса, debridman hrskavice, дијагноза | Минимално инвазивна, краћи опоравак, мање ožiljaka | Ограничено дејство при тешком остеоартритису, могући неуспех да реши хронични бол |
| Rekonstrukcija лигамената/meniskusa | Нестабилност зглоба, пукнућа ACL, поправљив менискус | Враћа стабилност, шанса за повратак спорту | Дужа рехабилитација, ризик од инфекције, могућа потреба за даљим захватима |
| Endoproteza kolena (totalna/parcijalna) | Узнапредовали остеоартритис, интензиван бол и инвалидитет | Сманњење бола, побољшана функција, дуготрајно решење | Ризик од лабављења или инфекције, ограничен век имплантата |
Da li treba operisati koleno zavisiti će od vašeg stanja i mogućnosti oporavka. Važno je da razgovorite sa svojim ortopedom. On će vam pomoći da izaberete najbolju opciju za vašu situaciju.
Prevencija i dugoročno upravljanje bolom u kolenu
Da bi se bol u kolenu kontrolisao, potreban je plan koji uključuje vežbanje, ishranu i redovni pregledi. Cilj je smanjiti opterećenje zgloba i jačati mišići. Također, važno je brzo prepoznati sve promene koje mogu oteći stanju.
Programi vežbanja za stabilnost i fleksibilnost
Individualni plan vežbi može smanjiti rizik od ponovnih povreda. Fizijatar će vam predložiti vežbe koje jačaju mišiće nogu i trupa.
Uključujući vežbe kao što su podizanje noge u ležećem položaju i most, možete jačati koleno. Rad na propriocepciji, koristeći balans ploče, također je važan.
Kontrola težine i nutritivni saveti
Manje telesne težine smanjuje opterećenje na kolenu. Kontrola telesne težine može smanjiti bol i spriječiti oštećenja.
Ishrana bogata omega-3, povrćem i integralnim žitaricama je korisna. Vitamin D i kalcijum mogu biti dobro za koljeno, ali uz savet lekara. Planirajte obroke prema vašoj energijskoj potrošnji i ciljevima.
Osobe sa visokim rizikom treba da redovito obavljaju pregledove kod specijalista. Brza dijagnoza omogućava brže lečenje i smanjuje potrebu za operacijama.
Edukacija o alarmantnim znacima, poput naglog pogoršanja bola, pomaže u brzom reagovanju.
Promene u svakodnevnim navicama mogu značajno pomoći u upravljanju bolom. Ergonomija, pravilno podizanje tereta i aktivnosti niske intenzitete, kao što je plivanje, održavaju koleno u dobroj kondiciji.
Kada se obratiti lekaru i šta očekivati na prvom pregledu
Ako imate bol, otok, toplinu ili crvenilo, ili ne možete da oslonite nogu, to znači da treba da idete kod lekara. Ne zadržavajte bol u kolenu, jer to može dovesti do većih problema. Ako sumnjate na infekciju ili lom, odmah idite.
Na prvom pregledu, dođite pripremljeni. Ponesite spisak simptoma, dnevnik bolova i sve što imate. To olakšava lekaru da brže dođe do dijagnoze.
Na pregledu, očekujte da lekar razgovara sa vama i da vam uradi nekoliko testova. Možda će vam biti potreban MRI ili ultrazvuk. Biće vam objašnjeno kako će biti lečenje i koliko će trajati.
Često, više stručnjaka sudjeluje u vašem lečenju. Fizioterapeut, reumatolog ili specijalist sportske medicine mogu biti deo tima. Slijedite sve upute i budi aktivno u rehabilitaciji da biste brže vratili funkciju nogu.
